Meditacija

Prānā i Prānāyama

Životni dah (PRĀNĀ) i Duša (ATMAN) proizlaze iz istog korena sanskrita AN što znači disati, kretati se, prvobitni kosmički dah, načelo... Tako je AN u relaciji i sa telom i sa dušom i to: kako sa prolaznim životom u fizičkom telu koje je umiruće, tako i sa prošlim, sadašnjim i budućim životom duše koja je večna. Zato je Životni dah prisutan u stvarnosti rađajuće prepoznatljivosti iz koje izviru sve ljudske i božanstvene moći.

Zapravo PRĀNĀ tj. Životni dah je princip koji upravlja celim Kosmosom a nošen vetrom mi ga asimiliramo kroz kožu i disanje.

Prānāyama je učenje upravljanjem životnog principa, u telu i umu, kroz uvežbavanje raznih tehnika disanja. U svojim fazama udisanja, zadržavanja i izdisanja Životni dah predstavlja kosmički ritam rasprostiranja, održavanja i rasipanja kojim se ujedinjuje individualna svest sa Svemirom. Ritam disanja je odraz Umnog stanja pa je tako moguće reagovati i na duhovno ustrojstvo.
Udisanja je povezano sa: blagostanjem, svetlošću, potpunošću, uzimanjem spolja... Sa svakim udisajem život ulazi u nas. Zadržavanje udisaja u punim plućima predstavlja rasprostiranje življenja u organizmu i zapažanje života u svojoj celini.
Izdisanje ukazuje na žalost, napuštenost i prazninu. Sa svakim izdisajem Životni dah izlazi iz nas i udaljuje se da bi se sjedinio sa Kosmosom. A trebamo biti i svesni da što se više isprazne pluća to više ostaje mesta za nov Životni dah.
Zadržavanje izdisaja u praznim plućima predstavlja uamljenost, trenutni doživljaj simbolične
smrti, prazninu, nulu... Ovo zadržavanje na praznim plućima upućuje na shvatanje smrti kao jadan izgled života. Taj koncept "život i smrt" je suštinski za shvatanje svojih najdubljih osećanja.

Naše disanje obično protiče spontano, manje-više duboko, ali nesvesno o samom činu njegovog toka. Kroz uvežbavanje disanja mi postajemo sastavni deo Kosmosa koji nas okružuje dok se u našoj svesti odvijaju promene i njeno širenje. Razgledanjem disanja možemo razumeti da lì prihvatamo  u potpunosti  tu "razmenu" sa svetom koji nas okružuje, imožemo li ga doživljavati u potpunosti, ili nas nešto sprečava.
Ko iz straha od promene neće da se analizira i nevoljno polaže pažnju na svoje disanje, lako će naći izgovor da je sve to pogrešno i nedovoljno.
Prānāyama nas uči da ako otvoreno pogledamo strah on će prestati sa uznemiravanjem.

Inače za sve one koji se ne osećaju srodno sa svetom, koji imaju teškoća da se opuste i proživljavaju svoja osećanja, koji bi da se oslobode raznih zatrovanosti... pravilno praktikovanje disanja bi svakako bilo od velike koristi.

Osnovna vežba:

1° deo u trajanju od 2 minuta.
Oči su pritvorene a telo opušteno. Jedna ruka je dlanom oslonjena na trbuh, ispod pupka, a drugu ruku nanesite na grudi. Obratite pažnju na disanje koje je lagano bez naprezanja. Svež dah ulazi u Vas kroz nozdrve a mlak izlazi.
A sada diišite sa 4 - 5 dugih i dubokih udaha- izdaha i osmatrajte tok disanja. Udisanjem svež dah prolazi kroz nozdrve, spušta se u trbuh koji se nadima, zatim se rasprostire kroz grudni koš koji se širi u visinu i uzdiže ključne kosti i leđa. Na kraju svakog udaha zadržite se za trenutak. Dajte vremena dahu da Vas hrani.
A onda dah lagano, sasvim lagano, kao što je ušao počne da izlazi: prvo se trbuh splasne, grudni koš se spusti i ključne kosti sa leđima se varate nazad dok dah izlazi mlak kroz nozdrve. A kad je sav dah spontano izašao Vi produžite taj tok te istisnite i ostatak daha pritiskajući sa pupkom prema kristina. Sada se zadržite u apneji na trenutak u očekivanju svežeg daha.
Nazovimo ovo početno disanje "spoljašnjim" .

2° deo u trajanju od 5 minuta.
Sada pređite na "unutrašnje" disanje koje je dublje. (ovo "dublje" ne znači da treba forsirati. Potrebno je samo izoštriti oko uma i vežbati).
Dakle nastavite da dišete, ali sada, lagano i duboko bez napinjanja. Pratite Vaš dah svesno i dopustite da ispuni Vaše telo. Tokom udisanja osetite da se trbuh može rasprostrti bez velikog nadimanja; rasprostiranje je više unutrašnje. I u nastavku udisanja grudni koš se širi bočno bez uzdizanja dok se ključne kosti pomeraju ali bez povlačenja leđa. Na kraju svakog udaha, zadržite se na trenutak, dozvolite dahu da se proširi.
A onda pustite neka dah potpuno izađe iz tela: trbuh splahne, grudni koš sa ključnim kostima se spusti a mlak vazduh izlazi kroz nozdrve odnoseći zatrovanosti. Istisnite i ostatak daha kako bi bilo više mesta za svež udisaj. Ispratite to kretanje i pritisnite pupkom prema krstima pa sačekajte koji trenutak dok ne krene nov udisaj. Nazovimo ovaj tok disanja "osrednji".

3° deo u proizvoljnom trajanju.
Sada nastavite sa tokom "dubokog disanja". Osmatrajte kako dah tiho i lagano, kroz nozdrve: ulazi u vaše telo, spušta se duboko u trbuh, zauzima celu karlicu i krsta, uvlači se među kosti... Nema nikakvog spoljnjeg pokreta a ipak osećate da je dijafragma sišla duboko do trbuha. A zatim osetite kako se dah rasprostire u grudima, uvlači se među rebra, pa prema leđima kao da bi hteo da ispuni prazninu između Vas i zemlje.
I tokom Izdisanja dok dah izlazi zadržite taj osećaj da ne postoji ništa spoljašnje. Nastavite tako sa disanjem još nekoliko minuta osmatrajući Životni dah kako mirno i lagano ulazi duboko u Vas a zatim Izlazi da bi se vinuo u Kosmos.

Plodnu Kosmičku razmenu Vam želim.

N.B.
Ovu vežbu sam Vam prikazao kroz 3 dela koja se objedinjuju, prema postavljenom redosledu, u jednu celinu za praktkovanje.
Naročitu pažnju obratite na 4 faze disanja prema obrazcu 2-1-2-1. Zapravo ako ste udisali 8 sekundi zadržavanje udisaja traje 4 sekunde, sledi izdisanje koje raje 8 sekundi a zatim zadržavanje 4 sekunde. Ovo vreme je samo primer obrazca (i savet za početnike) a na Vama je da odredite vreme prema Vašim sposobnostima. Naročito je važno da izdisaj ne bude kraći od udisaja.
🙏

Svemir

UNIVERZUM I MI U NJEMU

“Eppur si muove” – promrmljavši 22. juna 1633 g. Galileo Galilei je mislio na kretanje Zemlje okoSunca.

Setih se tog događaja i podstaknut nekim komentarima, evo postavljam novu škrabotinu.

Pre svega predstava!

Dame i Gospodo,

Mlečni put!

  

Verovatno mnogi od vas nisu imali prilike da ga ovakvog vide u stvarnosti.

Nažalost živimo u svetlosnom zagađenju, noći su veštački osvetljene

i prva žrtva je baš taj svetlucavi predeo koji se prostire na nebu,

a cenu plaćamo i mi.

Naravno Grci su ga nekada posmatrali bolje nego mi sada i misili su da je stvoren od mleka Zevsove žene Here.

On, vrhovni bog, osim što je bio kurvar imao je i nežnost kao slon pa je usnuloj Heri poturio na dojenje Herakla, plod njegove preljube sa smrtnicom Alkmene.

A Herakle (za prijatelje još i Herkul), zna se da je bio snažan dečko, halapljivo je ščepao Herinu dojku te tako razbudio boginju, koja ga je bacila sa svojih grudi pri čemu je mleko prsnulo u bezbroj kapljica. Tako je nastao Mlečni put koji je služio bogovima da stignu do hrama Here i Zevsa.

Ustvari mleko prevedeno na grčki se izgovara galaktos

(za namćore/ke  γάλα, γάλαϰτος)

iz čega proističe naziv Galaksija.

Za Arape, Egipćane i Persijance to je bila reka,

a za Indijance put kojim su duše odlazile na onaj svet. 

Dakle za nas, šta je ustvari, Mlečni put?

Naravno galaksija tj. puno zvezda zajedno…galaksija tako važna da je čak i ne zovemo imenom. Kad neko kaže galaksija, drugi definitivo misle da znaju da je to Mlečni put.

Ta važnost proističe iz činjenice da se tu nalazi iSunce.

Za razjašnjenje ovde bi sad trebao svemirski organigram, ali zbog jednostavnosti idemo od malog ka većem.

Živimo na Zemlji koja se zajedno sa drugih osam, i još nekom patuljastom planetom, kao i njihovim satelitima, vrti oko jedne zvezde, Sunca, pripadajući Zvezdanom sistemu. Zvezdani sistemi teže za stvaranjem, manje više velikih sistema tzv. Galaksija koje imaju tendenciju zajedničkog nagomilavanja, a ta nagomilavanja su u stvari Svemir.

Napisah galaksije – Postoje različite vrste galaksija. Pre svega postoje one (recimo) normalne i one patuljaste. Razlika je u dimenzijama. Mlečni put sadrži približno sto milijardi zvezda. U jednoj patuljastoj galaksiji  možemo nabrojati do samo nekoliko milijardi. I morfološki se razlikuju; postoje eliptične (kao M32 koja je slučajno i patuljasta, ali to ovde nije važno)

i spiralne kao na pr. lepotica Andromeda

ili Mlečni put koji je kao i Andromeda

spiralnog oblika ali nešto manjih dimenzija,

a evo i još jedne koja se smatra bliznakinjom Mlečnog puta,

Kao što se vidi spiralne galaksije imaju jezgro (nukleo, centralnu srž) jako zgusnuto i rukavce koji manje više obgrljuju centralni nukleo. Uz to rukavci se rotaciono kreću.

E sad valja napomenuti da mnogi od nas misle da se Sunce nalazi u nukleu galaksije, što svedoči da vekovno antropocentrično viđenje pojava nam je ispralo mozak. Mislim da je za tako nešto odgovorna crkva, ali da me neko od vas ne zameni za bogomrzca, vraćam se našemMlečnom putu.

 Zapravo jezgro Mlečnog puta, kao i u drugim galaksijama je prilično uzburkano. Tamo su zvezde blizu jedana drugoj, gde se odvijaju mnogi energični procesi, a tu je i povelika simpatična crna rupa pa bi život u tim predelima za naš sistemčić bio veoma težak. Zato je se naša pametna zvezdica (Sunce) smestila u drugoj trećini galaksije, daleko 26.000 svetlosnih godina od jezgra, na rukavcu zvanomOrion.

 Sve zvezde koje vidimo na nebu pripadajuMlečnom putu. U suštini tu je i sve što se nalazi u rukavcu Orion, gde je i Sunce sa svojim sistemom. Druge zvezde i ostalo je jako daleko, pa nam se prikazuje kao što su ih Grci, Arapi i ostala bratija videli u svojoj fantaziji.

Uzmimo u obzir da dijametralno merena naša galaksija iznosi 100.000 svetlosnih godina. Kome nije prisna ova mera udaljenosti neka zna da 100.000 svetlosnih godina je isto što i:

ako bi sa jednog kraja Mlečnog puta krenuo zrak svetlosti, a znamo da putuje 300.000 km/sec., na dijametralno suprotan kraj bi stigao u vremenu od  100.000 godina po kalendaru naše ere.

Zaprepašćujuće daleko, zar ne?

Za one koji ne veruju evo i razdaljine u kilometrima:

 946 080 000 000 000 000 .

Dakle svetlucanje koje mi vidimo na nebu sačinjava i galatički centar, pun prašine koja zamagljuje svetlost, a nalazi se u pravcu kostelacije zvane Strelac. Zato nam se tamni predeli koji se vide na prvoj slici, čine bez zvezda. E sad treba uzeti u obzir da Mlečni putnije sačinjen samo od jezgra i rukavaca. Okolo i unutra, razasuto u hipotetičnoj sferi, se nalaze i globularna nagomilavanja, međuzvezdana materia, prašina, gas...

Evo i jednog globularnog skupa (gomile).

Globulare gomile su skupovi koji nisu posebno veliki, ali su u svojoj unutrašnjosti jako gusti, i broje najviše do jednog miliona zvezda. Za sada oko naše galaksije smo uočili nekih 150 gomila.

Zajedno sa njima, oko Mlečnog puta, se vrti još 20-ak patuljastih galaksija.

Eto tek toliko, da ne pomislimo da je ceo Svemir u Sunčevom sistemu,

i da je Zemlja centar svega postojećeg,

a mi (sačuvaj Bože)  apsolutni gospodari.