.
Šiacu je umeće telesnog posredovanja, koje izvire iz običaja i mudrosti naroda Dalekog Istoka. Svoj razvoj počinje u Japanu, počev od VI v. sa dolaskom kaluđera budista koji su sa sobom nosili principe Tradicionalne Kineske Medicine, odakle se neodoljivo afirmiše u celom svetu i razvija sve do danas. Izraz ŠIACU znači “pritisak prstima, nanošenje pritiska na celo telo”, a suština discipline je upravo u samom nazivu. Umeće nastaje evolucijom raznih masaža i oblika manipulisanja telom orijentalnih tradicija kao što su: An-fa, Do-in, An-ma, Tui-na itd.
Tori - osoba koja uzima rukama, sakuplja hvata, prima, pritiska... Uke - osoba koja prima, podržava, prihvata, odgovara...
Primer Šiacu susreta - Života i Milena god.2008 Italy
Ovako Dante u Božanstvenoj komediji, opisuje ljubavnu strast. Još pre njega Aristotel je tvrdio da se zaljubljeni, oteti od ljubljenih, prepuštaju na načine koji su izvan svake zamisli. Oni koji «razum žrtvuju talentu» vole do ludila, do besvesti, gube rasuđivanje koje bi inače ometalo potpuno darovanje samih sebe voljenom biću.
Tako je i moja ljubav sveopšta, sadržana i usmerena u jednom pravcu - Šiacu! Teško je opisati tu moju ljubav: izgleda kao kad se sakuplja suština življenja, esencija tako destilisana da treperi i izmiče logičnim shvatanjima. Nije moguće opisati Šiacu jer samo lično iskustvo, svake pojedine osobe, može da oseti taj miris. Ipak, mogu iskazati načine koji omogućuju približavanje saznanju principa, u nadi da tako bacam "malo seme koje pušta duboke korene".
Šiacu, od svog nastanka do danas
Šiacu je umeće telesnog posredovanja, koje izvire iz običaja i mudrosti naroda Dalekog Istoka. Svoj razvoj počinje u Japanu, počev od VI v. sa dolaskom kaluđera budista koji su sa sobom nosili principe Tradicionalne Kineske Medicine, odakle se neodoljivo afirmiše u celom svetu i razvija sve do danas. Izraz ŠIACU znači “pritisak prstima, nanošenje pritiska na celo telo”, a suština discipline je upravo u samom nazivu. Umeće nastaje evolucijom raznih masaža i oblika manipulisanja telom orijentalnih tradicija kao što su: An-fa, Do-in, An-ma, Tui-na itd.
I baš kroz taj svoj razvoj izlazi iz oblika masaže tj. doživljava evoluciju i preobražava se u samostalnu disciplinu ručnog umeća. Glavna osobina Šiaca je koncentracija i statičnost pritisaka nanetih upravno na površinu tela, i to: palčevima, dlanovima, nadlakticama, laktovima, a ponekad kolenima i tabanima. Baš zbog te svoje osobine definicija masaža ne bi bila ispravna. Zapravo, u Šiacu nema neprijatnog trljanja, gnječenja, mešenja… Sami pritisci, bez klizanja po koži izazivaju stimulaciju na koju organizam tretirane osobe reaguje i što je najbitnije iz svoje dubine prikuplja i manifestuje životnost. Početkom XX veka učitelj Tokujiro Namikoši empirijski razrađuje ovu disciplinu. Naziva je Šiacu i definiše poređenjem sa čistom ljubavlju «majke koja grli svoje dete». Njegov učenik, Shizuto Masunaga primećuje da se mnogi tsubo nalaze duž energetskih protoka tzv. meridijana. Ta intuicija ga navodi na razvijanje veoma složene tehnike koja se oslanja na kanone NEI JING. Za Šiacu umeće, vezano je i ime učitelja Juji Yahiro, čiji se dolazak u Evropu ‘60-ih godina podudara sa pojavljivanjem ove discipline. Svojim radom u obučavanju, svojom praksom i istraživanjem inspiriše nastajanje trećceg stila, tzv. "duplog pritiska".
U Evropi, godina 70-ih, Šiacu se pojavljuje u obliku alternativne terapije i dokazuje se veoma efikasnim kao rešenje raznih zdravstvenih poteškoća. No, ipak, ubrzo kroz praksu, uviđeno je da takva postavka Šiacu umeća nije prikladna kako za pun izraz novih otkrića, tako i za razvoj potencijalnih socijalnih sektora. Pa i zato što, ako bi Šiacu umeće bilo alternativna terapija, praktikanti bi premestili svoju pažnju sa efikasnosti pritisaka na apstraktne analize gubeći se u špekulativnim teorijama. Klasičan evropski Šiacu terapeut, koji više radi glavom nego palčevima i laktovima, u mnogim pogledima je zastareo. Godina 80-ih, u Evropi je počela da se iskazuje realna snaga Šiacu umeća, stvarajući konkretne uslove koji se sreću u izraženoj tražnji blagostanja i životnosti od sve većeg broja osoba. Godina 90-ih, Šiacu je već utabao svoj samostalni put iz kog su se razvili orginalni oblici praktikovanja. Stvorio je nov prostor u kom buja životnost i blagostanje, doprinoseći strukturisanju i rasprostiranju novog sektora koji se brine o kvalitetu življenja, svrstavajući se izvan sanitarnog sistema. Danas Šiacu predstavlja samostalnu disciplinu razvijenu iz drevnih praksi Dalekog Istoka, ne za lečenje bolesti, već za pun razvoj životnih sila bilo koje osobe. Pruža efikasan i jednostavan način sticanja blagostanja, i to, kroz osećaj lakoće, opuštenosti, toplote, bistrine uma. Poboljšava raspoloženje i želju za postojanjem, jednom rečju podstiče pun izražaj životnih snaga. Osim uticaja ovih učitelja Šiacu je poprimio i različite karakteristike na osnovu kulturnih uslova i fizičkih tipičnosti vezanih za geografsko podneblje.
U Japanu, najrasprostranjenija tehnika sadrži se u kodifikovanim oblicima praktikovanja tzv. Katā. Te forme se ponavljaju sa malim izmenama u svim susretima. Pritisci su snažni, često iznad granice podnošljivosti, u traženju maksimalne efikasnosti. Uglavnom, takva tehnika je veoma delotvorna, ali neprihvatljiva u socijalnom kontekstu naroda yapadnog sveta. Iz tih razloga orginalni japanski metodi, naročito stil NAMIKOŠI, nisu se mnogo proširili, i ako predstavljaju odnovu Šiacu umeća.
U SAD, Šiacu je se modifikovao i prilagodio potražnji i očekivanjima tog hedonističkog društva. Praktično se transformisao u opučtajuće tretmane u kojima je pritisak skoro u potpunosti nestao. Istovremeno "američki šiacu" se kinđuri raznim istezanjima, ljuljanjima, prevrtanjima... Te đakonije mogu da budu prijatne, ali ne predstavljaju nikakvu svojevrsnost Šiacu umeća.
StiloviŠiacu praksa poznaje vrlo široku raznovrsnost metoda, tehnika i oblika primene, što predstavlja znatno kulturno i primenljivo bogastvo. Ipak, sve ih možemo svrstati u tri grupe prema svojim osobinama i autentičnosti. Stil NAMIKOŠI se oslanja i orijentiše na "naučno-strukturni-mehanički" model. Karakteriše se upotrebom ukrštenih palčeva koji se podudaraju, a pritisci se ponavljaju više puta na istom mestu. U godinama prakse kodifikovana je mapa koja se bazira na orginalnoj definiciji anatomsko-fizioloških tačaka. Izgleda da su te tačke odabrane zbog njihovih efikasnosti, s obzirom da se nalaze, uglavnom, na sjedinjavanju mišića, nerava, linfnim čvorovima itd. Stil MASUNAGA se oslanja i orijentiše kroz "energetsko-orijentalni" model. Osobenost mu je u ostvarivanju pritisaka, zglavkovima prstiju, laktovima i kolenima, i to, jednom rukom koja drži na razne načine delove tela, dok druga ruka (lakat ili koleno) pritiska premeštajući se duž meridijana. Osniovač je kodifikovao mapu koja se zasniva na prepisivanju orginala energetskih tokova tzv. meridijana. Stil DUPLOG PRITISKA se inspiriše drevnom filosofijom Taoizma i današnjim viđenjem (delimiočno) prema modelu "uzrok i posledica" i, naročito, pažnju usredsređuje na fenomene životnih snaga koje se manifestuju kroz praksu. Prepoznatljiv je po pritiscima koji se ostvaruju "nezavisno", a naneti su odvojeno na dve tačke ili predela tela, i to na razne načine: dlanovima, palčevima i laktovima. Uglavnom se primenjuju istovremeno u raličitom trajanju, u zavisnosti od efikasnosti, percepcije i ritma, tj. odgovora životnosti. Godine prakse mnogih praktikanata proizvode mapu koja se bazira na kodifikaciji tačaka i predela odjeka. I dok su prethodna dva stila izraz iskustva dva učitelja, treci je plod dugogodišnje prakse u istraživanju, učenju i praktikovanju hiljadama i hiljadama ŠIACUKA stimulisanih i potpomognutih neospornim talentom trećeg učitelja Yuji Yahiro.
Definicija Šiacu umeća
Šiacu je disciplina ručnog umeća u stalnom razvoju!
Šiacu vrednuje životne moći osoba umešanih u praksu i dopušta im da se izraze u zavisnosti odsposobnosti, vremena i načina njihovih osobenosti.
Šiacu pruža bolji način življenja, bez obzira na starost, stanje ili tegobe učesnika susreta.
Šiacu nije alternativna terapija, nije nekonvencionalna medicina, kao ni sportska, terapeutska ili kozmetička masaža.
Blagostanje u pogledusimptoma, predviđanja, preticanja ili predusretanja, tj. prevencije zdravlja nije plod ciljne delatnosti za lečenje bolesti već je prirodan proces samoozdravljenja.
Protagonisti Tori i Uke
U susretu Šiacu učestvuju dve osobe, obe intezivno umešane u praksu. Na prvi pogled se čini da je samo jedna aktivna jer je u pokretu i vrši pritiske, a druga pasivna jer ostaje nepokretna i opuštena dok prihvata pritiske. No, to je samo prividno. Ustvari, u Šiacu ne postoji pasivnost jer stalne promene i opštenje, tj. komunikacija upliću obe osobe u praksu. Paradoksalno je, ali možemo reći da je aktivnija osoba koja prima pritiske s obzirom da je ona ta koja je više izložena promenama.
Nije lako pronaći prave izraze kojima bi mogli da se definišu protagonisti susreta Šiacu. Ako isključimo nazive kao što su: terapeut, bolesnik, izlečitelj, pacijent, kao sasvim tuđe fenomenu Šiacu, ostaju reči: praktičar, primalac, operater, tretirana osoba, itd., koje ne iskazuju u potpunosti ideju aktivne saradnje između stimulacije izazvane pritiskom i odgovora životnosti. U nedostatku sintetičkih izraza usvojimo privremeno dva ideograma koji u svojoj jeičkoj neprevodljivosti ahtevaju dublja razjašnjenja i samim tim verno onačavaju uloge protagonista Šiacu susreta.
Tori je osoba koja ostvaruje i iskazuje se na vidljiv način. Uke je osoba koja ostvaruje i ispoljava se na nevidljiv način.
Susret
U Šiacu susretu praksa se odvija na tlu, na jednoj prostirci, bez stola za masiranje, bez pomada i ulja, već samo pritiscima. Na prostirci jedna osoba ispružena i udobno obučena, a uz nju Tori na kolenima, koji se ističe okretnošću u svojim akcijama. I sve je u tome!Još od samog početka susreta, razvijeni nivoi intuicije, zapažanja i percepcije, navode Tori u spontane akcije pokreta, biranja pritisaka i dodira bez racionalnog promišljanja, već se ostvaruju u stanjima, tzv., " izmenjene svesti ". Jednostavno, vešte ruke idu same prema mestima tela koja dozivaju. Ruke osluškuju ono što se dešava ispod prstiju, propraćuju događaje, istražuju efikasne odgovore i odjeke koji traju kroz ceo susret. Tako se između Tori i Uke, protagonista Šiacu susreta, uspostavlja neprekidan dijalog, reklo bi se elegantan balet, u kom se stimulacije i odgovori neprestano mešaju. Ćutljiva htenja Uke odmah se ispunjavaju, još pre nego što su potpuno izražena! Nanošenje pritisaka stvara novu uravnoteženost, a zatim i nove prohteve, dok Tori, vešto izaziva nove stimulacije koje prate protagoniste susreta na sve više nivoe blagostanja i životnosti.U tom smislu, Šiacu je bez sumnje umetnost, jer gore navedeno iskustvo (jačina, ritam, trajanje, kombinacija pritisaka…) ne nastaje iz određenih procedura i kodifikacija, već je izraz slobodne i kreativne interpretacije energetskog stanja Uke. U suštini Tori ulazi u direktan kontakt sa energetskim protokom Uke i sa njim upliće gustu razmenu informacija i stimulacija, te komunicira na dubokim nivoima, bez obzira na bilo koje shvatanje ili kontrolu racia.
Живота Павловић
Post
